Vrane

Sinhronizovan let ka poslednjem katu
nebodera
kao što je sinhronizovana
Bečka državna opera

Malo malo, pa nerviraju
kućepazitelja Omera
a po snegu ćute
glasa ne puštaju
gutaju pahulje
i u etar odašilju
talasne dužine televizijskih
operatera

Vrane Vranicinih nebodera
posmatraju tramvaje
sa poslednjeg sprata
i u njima broje neke buduće
Partizane koji se drže za šipke dok tramvaj ne stane
na temenima im petokrake, baš tu gde je koren kose plave
žale ih te vrane domunđavaju se, saosećaju sa svima
teško njima, da ne kažem
jadna im matera

Šine

Sad se bave šinama
niko ne priča više o razbacanim brdskim minama
ljudi po njima spretno tancuju
radnici ih ledom glancaju
inžinjeri menjaju stare
za nove
k’o Čarli Čaplin smotani se bulevarom roje
tramvaji su stali, i dalje stoje
Ja posmatram sa poslednjeg kata
vrane i ja
žalosna nam majka
kako Kinezi grade pruge
Lajkovačke ili neke druge

Žaluzine

Spustili su žaluzine
prave se da ne vide ništa
to su nove zastave,
to su sada boje naših ognjišta
njihova škripa balkanske su
himne, ode su ovo
nemešanja u tuđa posla

Ljudi se povlače u kutkove
soba, uključuju se u štekere
i postaju robovi svetlećeg displeja Boga
Kraj prozora samo je još
koja stara osoba
Broje Kineze, broje vrane
brojalice neprestane
Broje rebra na žaluzinama
slušaju himne,
pevaju ćutke, mumlaju gatke
iz moždanih vijuga ispadaju im krvave bajke
Partizanima zadaju muke,
bude im čežnju, drhte im ruke

Oplakuju ih sa svojih spratova,
truju ih
ne brinite đeco
biće još ratova!