Haris Abdagić: +387 063 142 100 (SMS, WhatsApp, Viber)

Pod ovim “svakom“ mislim samo na one koji kupuju, prodaju, iznajmljuju, ili unajmljuju nekretninu i sve one koji to u budućnosti planiraju činiti. Tako da, kad bolje razmislim, “svakom“ se odnosi na doslovno sve ljude.

Cilj ovog teksta nije da reklamiram profesiju agenta za nekretnine. Da je to cilj, mnogo jednostavnije bi bilo nakititi baner i uplatiti lokaciju u centru grada. Cilj mi je da pokušam razbiti jednu predrasudu, čak bih rekao zabludu, prema ovoj profesiji, koju mnogi ljudi imaju, a da budem do kraja iskren, i ja sam je imao prije nego što sam se počeo baviti ovim poslom. Ta predrasuda se svodi na to da ljudi misle (mada nisam siguran ni da to zaista misle, nego jednostavno prihvataju stereotip) da agent za nekretnine ne radi ništa i uzima lake pare.

Budući da sam pragmatičan čovjek, koji mnogo voli statistiku, i sa ovom temom ću se pohrvati kroz brojeve i kroz svoje lično iskustvo.

Da, dogodilo se i meni nekoliko puta da prvi klijent kojem pokažem stan bude i kupac. Iako na svaki takav slučaj, dođe (precizno izračunato) 30 potpuno drugačijih slučajeva, ipak ću se za sada fokusirati na njega.

Dakle, otvorio ja vrata prvom klijentu: dobar dan, dobar dan, taka i taka stvar, koja je zadnja, može li niže, može, ne može, prihvatam. Odlučio se on za kupovinu. Tek tad počinje: zovi vlasnika, zovi notara, organizuj rezervaciju, organizuj kaparu, pripremaj dokumentaciju, vadi potvrde, ugovaraj termine, idi na termine, jedan, drugi, treći, pare u Njemačkoj, prebacuj pare, opunomoći se, raspunomoći se, vadi supružnikovu saglasnost, trebaju pare ići u Njemačku, vadi direktni, vadi indirektni, vozaj, idi tamo, idi vamo. I tako otprilike mjesec dana, da bi završio taj “lagani“ slučaj.

Idemo sad da vidimo šta je prethodilo tom laganom slučaju. Nisu ni vlasnik, ni stan, ni klijent s neba pali, nego npr. neka agencija 25 godina gradi  i usavršava svoju poslovnu strategiju i svoj ugled, “na neodređeno“ upošljava “preko nekoliko“ ljudi, održava kancelariju u Titovoj, razvija marketinške i druge poslovne strategije, održava web s preko 500 unikatnih dnevnih posjetilaca, društvene mreže s desetinama hiljada pratilaca, plaća premium radnje na svim oglasnicima, plaća i usavršava profesionalni web program, šalje radnike na seminare, obezbjeđuje licence… i da dalje ne nabrajam.

Da zaključim ovaj dio. Trebate, dakle, uraditi sve što mi kao agencija uradimo, za 3% šanse (zanimljivo, baš tolika je provizija u svim agencijama) da dobijete “lagan“ (a već smo se upoznali s njegovom lakoćom) slučaj i bez problema završite posao. Međutim, tu se javlja novi izazov. Ako se već prvi klijent odluči na kupovinu, odmah ćete se zapitati jeste li prejeftino oglasili stan. Tu već dolazimo do tržišne procjene, o kojoj ću možda pisati neki drugi put.

Idemo sad da vidimo šta je s onih 30-ak potpuno drugačijih slučajeva.

U prosjeku svaku nekretninu pokazujem 10 do 15 puta prije nego što pronađe kupca. A u međuvremenu (te prije i poslije toga): idi da obiđeš stan i razgovaraj s vlasnikom, profesionalno uslikaj i snimi video, razradi marketing strategiju i oglasi, sipaj gorivo i vozi tamo, vozi vamo, javi se na telefon, WhatsApp, Viber, odgovori na sms, WhatsApp, Viber, odgovaraj na komentare i poruke na društvenim mrežama i OLXu, čuj se s prodavcem, čuj se s kupcem, sugeriši, pregovaraj… I tako u beskraj, a nisam još ni došao do papirologije: parceliši, rasparceliši, čekaj legalizaciju, ima li nema li saglasnost, je li nije uknjiženo, treba li ne treba li katastar, je li nije li bračna stečevina… i opet u beskraj. A svaki papir čekaš između jednog sata i godinu dana, a da ponekad ni na šalteru ne znaju odrediti precizniji interval čekanja.

Crtica iz agentskog života… Čeka vlasnica obećanu potvrdu iz Vodovoda, nakon što je uredno (na moje oči) platila dug. Sutra joj je potpis ugovora, rutinski idem po potvrdu. Kažu, ne može. Kako ne može? Ne mogu da otvore šaht, da provjere slažu li se brojevi. Kako, bolan, ne možete da otvorite šaht? Kažu, komšija je u zavadi s Vodovodom, pa odlučio da stavi katanac na šaht. Dobro, velim, ganjajte se vi s komšijom, ali dajte ženi potvrdu, sutra je ugovor, propašće joj posao. Ne može, dok oni ne očitaju. Zovite policiju, razvalite katanac… Zvali smo, ovih dana će izaći na teren. Ali, ženi se žuri, velim, a uredno je platila dug. Jok. Ali, na osnovu čega ste joj obračunali dug? Šute. OK, rekoh, ne morate joj dati potvrdu da ne duguje Vodovodu, dajte samo potvrdu da je platila šta je platila. Ne može…

I da ne duljim, agonija je trajala puna tri dana, odgođen potpis ugovora, zvali šefove, direktore, ganjali komšiju. I na kraju, jedva nekako, riješili slučaj. A svaki je takav, vjerujte, osim onih, ranije pomenutih, “elegantnih” 3%.

To je ukratko odgovor na pitanje iz naslova. “Zašto svakom treba agent za nekretnine?“. Zaista mi nije bio cilj da vas na bilo šta nagovaram, ali ako i vama nekad zatreba agent, evo, naprimjer ja sam dostupan na 063 142 100